Feb 1, 2018

Saveti - Kako pripremiti zemljište za gajenje borovnice i brusnice


Prof. dr. Ivo Đinović savetuje kako da pripremite zemljište za gajenje borovnice i brusnice!

 

Visokožbunasta, američka borovnica (Vaccinum corymbosum), iz godine u godinu sve se više sadi i gaji u Srbiji.

Do skora je vladalo shvatanje da ona dobro raste i daje plodove na kiselim zemljištima, ispod pH 5.

Ogled u firmi "Superior DOO" - Velika Plana, pokazuje da se borovnica sa uspehom može da gaji i na zemljištima neutralne, pH 7 reakcije. Pri tome treba znati da su njene sadnice dve godine već rasle u saksijama sa kiselim supstratom i da su formirale busen sa mnoštvom sitnih žila i žilica. Koren ove borovnice je nežan, kao paučina. Sadnice iz saksije mogu da se presađuju na stalno mesto tokom čitave godine, osim kada je zemlja smrzla.

borovnica

Sadi se u iskopane i kiselim supstratom popunjene jame. Pre sadnje se u jame sipa voda i dodaje po 20-30 g kiselog mineralnog đubriva amonijum sulfata. Kisela đubriva održavaju potrebnu kiselost u zoni korenovog sistema, kako bi se omogućila simbioza između borovnice i gljivica iz roda Hymenoscyphus sp. Poznato je oko 150 vrsta ovog roda gljive, a najpoznatije su H. fructigenus, H. allidus i H. froxineus. Hife ovih gljivica iz korena borovnice dobijaju šećere, a nju snabdevaju mineralima, koje borovnica ne bi mogla da usvaja bez simbioze. Ukoliko nema povoljne pH za razvoj gljivica, nema dobre ishrane borovnice i ona se suši i propada. Da bi se ova simbioza sačuvala tokom dugog života biljke (20-25 godina), treba neprekidno održavati optimalnu vlažnost zemljišta u zoni korenovog sistema, a ona iznosi 75-80% poljskog vodnog kapaciteta.To znači da ova vrednost pokazuje da je 75- 85% pora u zemljištu ispunjeno vodom, a 15-25% vazduhom. Biljka može da usvaja hranljive materije samo ako su one rastvorene u vodi. Oni koji ne mogu da omoguće redovno navodnjavanje borovnice, neće imati uspeha u proizvodnji. U sljučaju suše suva zemlja osmozom izvlači vodu iz biljke i ona vene.


Permanentno prihranjivanje amonijum sulfatom-(NH4)2SO4, 3-4 puta u toku godine, je neophodno da bi se održavala niska pH vrednost sredine. Ovo treba da se koristi i na prirodno kiselim zemljištima, jer u protivnom, zalivanjem vodom koja je bogata kalcijum i magnezijum karbonatom, tzv. "tvrdom vodom", pH raste i neutrališe kiselost sredine. Najbolja voda za navodnjavanje bila bi kišnica. Voda može da se štedi tako što će se koristiti sistem kap po kap i površina na bankovima malčirati (prekriti) piljevinom od četinara koja pri raspadanju zakišeljava zemljište i obogaćuje ga mineralima, vodom i toplotom, a atmosferu oko biljke snabdeva ugljendioksidom. Đubrenje organskim đubrivima ima veliku ulogu u ishrani biljaka ugljenikom, koga biljke usvajaju u procesu fotosinteze kao jedinjenje CO2. Ugljenik je kostur svih organskih jedinjenja, a ima ga malo u prirodnoj atmosferi (0,02%).
Da bi se koren borovnice optimalno razvijao potrebno je da zemljište na kome ona raste bude ne samo humusno, već i peskovito, rastresito. Borovnica sporo raste i daje slabe prinose na glinušama, smonicama, ritskim crnicama i sličnim zbijenim, nestrukturnim, zabarenim i hladnim zemljištima. Izbor zemljišta, navodnjavanje i prihranjivanje su od presudnog uticaja za prinos borovnice.
Pored toga, orezivanje biljaka je veoma važno. Ako se ono ne izvodi kako treba, biljka daje veliki broj cvetova pa plodovi budu sitni i neupotrebljivi.
Pored orezivanja i proređivanje cvetova ima važnu ulogu. Jedan pupoljak daje gronju sa 10-25 cvetova. Proređivanjem treba da ostane ne više od desetak cvetova. Na ovaj način se dobijaju krupni plodovi ili plodovi prve klase.

borovnica
Orezivanje borovnice smanjuje potencijal rodnosti zbog smanjenja broja listova po biljci. Umerenim orezivanjem dozvoljava se bujnost lisne mase koja onda može da ishrani smanjeni broj plodova koji su tada krupni, prvoklasni. Bolje je dobiti nešto niži prinos plodova prve klase, nego visok prinos sitnih, neupotrebljivih, suvih plodova koje niko i ne bere.

Brusnica (Vaccinium macrocarpon).
Sve što je rečeno o đubrenju borovnice, važi i za brusnicu. Ukoliko se ne đubri kiselim đubrivima, kao što je amonijum sulfat, suši se i propada.