Feb 13, 2018

Saveti - Gajenje povrća u zaštićenom prostoru


U zaštićenim baštama , biljke sa manjim potrebama za toplotom uspevaju mnogo lakše nego toploljubive biljke, gde je potrebno uvođenje grejanja.

Prema potrebama za toplotom vazduha, povrće delimo na tri grupe. U prvu grupu spadaju toploljubive biljke (paradajz, paprika, krastavac i dr.) za čiji je rast optimalna temperatura od 22 do 25 stepeni. Drugoj grupi pripadaju biljke sa srednjim zahtevom za toplotom (cmi i beli luk, praziluk, grašak, spanać, salata i dr.) sa optimalnom temperaturom za rast od 16 do 19 stepeni. U treću grupu se svrstavaju biljke sa manjim potrebama za toplotom (rotkva, rotkvica, repa, ren), sa optimalnom temperaturom za rast od 13 stepeni.

 staklenik

Temperaturna razlika od sedam stepeni, manja ili veća od optimalne, zaustavlja razvoj biljaka, dok razlika od 14 stepeni zaustavlja rast biljaka. Temperatura zemljišta, za najveći broj vrsta, bi trebala da bude za 3-4 stepena niža od temperature vazduha.

Potreba biljkaka za toplotom diktira vreme setve i ekonomičnost gajenja. Biljke sa manjom potrebom za toplotom uspevaju u svim oblicima zaštićenih prostora (staklenik, plastenik), dok biljke kojima je potrebna viša temperatura zahtevaju gajenje u zaštićenim prostorima sa grejanjem.

Toplotni uslovi u zaštićenom prostom utiču na intenzitet porasta, ranostasnost, prinos, kvalitet povrća kao i na izbor vrsta koje se mogu gajiti. Pri nedostatku toplote i maloj vlažnosti, biljke imaju kratko stablo, manje listove tamnozelene boje i ljubičastu nijansu lisnih drški. Pri niskoj temperaturi i visokoj vlažnosti, listovi su nežni, svetlozelene boje. Pri nižim temperaturama biljke kasnije cvetaju, a oplodnja je slabija. Visoka noćna temperatura povećava disimilaciju, odnosno trošenje organske materije biljke. Takve biljke imaju duge intenodije, a listovi su nežni.

staklenik

Dobar odnos temperatura omogućava povoljan bilans fotosinteze i disimilacije (nakupljanja i trošenja organske materije). Noćne temperature kao i temperature oblačnih dana trebalo bi da su za tri do pet stepeni niže od dnevnih temperatura, odnosno temperatura u toku sunčanih dana.

Za povrće je nepovoljno naglo povećanje i naglo sniženje temperature. Optimalno je da se temperatura povećava i smanjuje za dva do tri stepena u toku jednog sata.

plastenik

Temperatura zemljišta je stabilnija od temperature vazduha i veća je u površinskom sloju. Neusklađenost temperature vazduha i zemljišta jedan je od čestih razloga zaostajanja razvoja biljke. Takve promene se najčešće javljaju pri nagloj promeni temperature i osvetljenosti (prelaz sa nižih ka višim temperaturama pri jakoj osunčanosti). Tada listovi venu jer biljka ne može da usvoji dovoljno vode, zbog niže temperature zemljišta, odnosno usporene aktivnosti korena. Temperatura zemljišta (na dubini od 10 centimetara je za stepen-dva niža nego u sloju do 5 centimetara) zavisi i od mikrobiološke aktivnosti. Zato je u objektima bez grejanja bitno unošenje svežeg lli poluzgorelog stajnjaka kao izvora toplote i hraniva.

 

Foto: Superior DOO